Božićnu svečanost otvorili smo mislima Alberta Vaša: „Na pragu smo dana, koji je jedini u godini, i koji pripada ljubavi. Trista šezdeset pet dana u godini pripada našim brigama, ciljevima i radu, a jedan jedini dan, jedna noć pripada isključivo ljubavi, mada bi trebalo da bude obrnuto. Neka trista šezdeset pet dana pripada ljubavi, a jedan ostalim stvarima. Za njih je dovoljno jedno veče.“
Učenici viših razreda su se kroz dve pesme prisećali da su pre šezdeset godina u Mađarskoj Božić proslavljali mnogo skromnije. Popodne su ulepšali pesmama i recitacijama.
Postala je tradicija da učenici četvrtog razreda izvode vitlajemske igre. Pošto u četvrtom razredu ima samo nekoliko devojčica, one su predstavljale anđele koji su nam prepričali legendu, staru dve hiljade godina.
učenici nižih razreda, Eva Mentovič, Magda Donasi, Veronika Andok, pozdravili su roditelje i goste pesmom Ferenca Totarpada.
Svečanost smo završili prelepom božićnom pesmom „Tiha noć“, uz pratnju polaznika muzičke škole.
Učenike su pripremile: Katalin Šoljmoši, Šarolta Vaš i Antoaneta Roža Čekić.
